Da joj sudbina nije priredila prerani tragičan kraj, čuvena pevačica Vitni Hjuston bi 9. avgusta slavila 56. rođendan. Iako je prošlo šest i po godina otkako je nema među nama, za života je ostavila brojne hitove koji su potvrda njene muzičke veličine. Izreka da nas ono što nas ne ubije ojača dugo je odslikavala njen život, jer se u nekoliko navrata poput feniksa dizala iz pepela. Godinama se borila sa zavisnošću od droge i alkohola, iako je poslednjih meseci života delovalo kao da je ipak uspela da se izvuče iz kandži poroka, pa je planirala i veliki povratak na muzičku scenu.

Večita patnja za ocem

Takvo njeno izdanje umnogome se razlikovalo od slike dame koja je nezvanično nosila titulu najboljeg ženskog vokala osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka i najnagrađivanije pevačice s više od 400 priznanja. Crna kraljica pop muzike rođena je 9. avgusta 1963. u Nju Džerziju kao treće i najmlađe dete Kisi i Džona Hjustona. Njena majka, kao i baka Areta Frenklin, bile su zvezde džeza, soula i gospela, pa je Vitni još od ranog detinjstva bila u stalnom dodiru s ritmom i muzikom.

– Muzika je moj život. Od najranijeg detinjstva bila sam deo priče u kojoj se uz zvuk i ritam veseli ili tuguje, a prvi put kad sam stala na pozornicu znala sam da ću na njoj ostati dok budem disala – govorila je pevačica, koja je kao jedanaestogodišnja devojčica na nagovor majke počela da nastupa kao solista u baptističkoj crkvi Nova nada, gde je naučila da svira klavir. Umesto uživanja u izazovima tinejdžerskog perioda, Vitni je proživljavala posledice rastanka majke i oca.
– Ne volim javno i naglas da govorim o razvodu svojih roditelja. To je njihova stvar koja u meni budi sećanja na nešto ružno. Ostala sam da živim s mamom, a oca sam viđala povremeno i to mi je veoma smetalo jer mi je nedostajala njegova podrška na početku karijere – pričala je Vitni, koja je prve veće javne nastupe imala već sa četrnaest godina dok je sa majkom Kisi pevala po klubovima. Baš u to vreme snimila je i pesmu “Life is Party” s grupom Majkla Zagera, na kojoj je bila glavni ženski prateći vokal.

Oduševljen njenim baršunastim glasom, Majkl joj je ponudio ugovor u kojem je navedeno da zajedno snimaju pesme i nastupaju, ali je Vitnina majka to odbila uz objašnjenje da njeno najmlađe dete treba prvo da završi školu. Iste godine prateće vokale pevala je i u pesmi “I Am Every Woman” u izvođenju Čake Kan.

Bila sam tužna što me majka nije pustila da odmah postanem pevačica, ali danas sam joj na tome veoma zahvalna. Bila sam dete izgubljeno u vremenu i prostoru, a da nije bilo nje da me vodi kroz taj mrak, moja zvezda bi se brzo ugasila”, pričala je pevačica koju je početkom osamdesetih, na koncertu u Karnegi holu, primetio fotograf časopisa Seventin.

Oprobala se i u manekenstvu i postala prva Afroamerikanka koja se našla na naslovnoj strani ovog prestižnog magazina. Iste godine, sudbinski susret s producentom Klajvom Dejvisom promenio joj je život iz korena.

Sudbinski susret

Dejvis je bio oduševljen Vitninom iskrenošću dok peva i neverovatnom energijom koju prenosi na slušaoce, pa je dve godine pažljivo birao materijal za njen prvi album, koji je objavljen 1985. godine.

Dobila sam odlične kritike, što mi je tada bilo veoma čudno jer nikada pre toga nisam ni pomislila da sam genijalna umetnica. Bila sam uplašena tim nestvarnim svetom i činjenicom da me ljudi prepoznaju na ulici. Kada bih se popela na pozornicu i počela da pevam, osećala sam se jedino sigurno, u tim trenucima zatvarala sam oči jer mi je bilo lakše da zamislim kako sam kod kuće u svojoj maloj sobi i pevam samo za baku i mamu”, govorila je Vitni, čiji uspeh nijedna crna pevačica pre nje nije imala priliku da doživi.

Prema Forbsovoj listi, Vitni je postala jedan od deset najbogatijih pevača na svetu, a upravo tada počela je i njena propast. Iako je dobila sve ono što je oduvek želela, diva nikada nije bila potpuno srećna i zadovoljna jer su joj nedostajale muška ruka i emotivna ispunjenost. Mnogo propalih veza, od kojih su javnosti najzanimljivije bile one s glumcem Edijem Marfijem i ragbistom Rendijem Koniganom, pokazale su da pevačica, iako na sceni deluje veoma samouvereno i smireno, zapravo ima problem s vezivanjem.
Kada se najmanje nadala, upoznala je muzičara Bobija Brauna, s kojim se venčala nakon tri godine zabavljanja, 18. jula 1992, a samo godinu dana kasnije dobili su ćerku Bobi Kristinu Hjuston Braun.

Kada sam ugledala Bobija, imala sam utisak kao da sam ceo život samo njega čekala. Bio je savršen muškarac i rekla bih da je to bila ljubav na prvi pogled. Naše venčanje i dan kada smo postali roditelji bili su najlepši trenuci u mom životu. Ni novac, ni slava, ni obožavaoci nisu u meni mogli da probude to osećanje koje me je obuzimalo kad bi Bobi izgovorio moje ime”, govorila je Vitni.

Iako je tokom osamdesetih i početkom devedesetih godina pokušavala da gradi imidž dobre devojke, udaja za problematičnog muzičara koji je zbog krađe automobila nekoliko meseci proveo u zatvoru donela joj je loš publicitet.

Iznenadna promena

Odjednom je postala zvezda koja više ne poštuje dogovore, kasni na intervjue i pati od nesanice. Širile su se glasine da popularna Vitni neverovatnom brzinom počinje da gubi kilažu, pripisivali su joj i korišćenje narkotika, a za glavnog krivca navodili su njenog supruga.

Tačno je da sam mršava, ali oduvek sam bila takva i ne mislim da imam anoreksiju. Mediji stalno navode tu informaciju, samo ne znam kako to znaju bolje od mene”, kratko je prokomentarisala priču o svojoj navodnoj bolesti.

Međutim, par koji se u više navrata čak i fizički obračunavao u javnosti nije prestajao da puni stranice tabloida, a kada su na havajskom aerodromu uhvaćeni s određenom količinom marihuane, ponovo je otvoreno pitanje da li je zavisnost od narkotika razlog Vitninog neodgovornog ponašanja i činjenice da je njen anđeoski glas počeo da propada.

Mi ne pušimo krek, on je jeftin, a ako mi je do toga, ja sam u životu zaradila toliko para da sebi mogu da priuštim isključivo skupu drogu. Čak i da je istina, to je samo moja stvar. Sve dok obavljam svoj posao kako treba, dok sam dobra supruga i majka, niko ne sme ništa da mi kaže”, izjavila je pevačica nekoliko dana pošto su je uhvatili s opijatima.

U avgustu 2001. Vitni je sa izdavačkom kućom “Artista” potpisala ugovor na 100 miliona dolara, najveći u istoriji muzičke industrije. Obavezala se da će za njih snimiti šest albuma, ali se ubrzo potom pojavila u spektakularnom šou-programu povodom trideset godina karijere Majkla Džeksona u gorem izdanju nego ikada. Ceo svet bio je šokiran njenom mršavošću, a priče da je kokainski zavisnik ponovo su zagolicale javnost. Ipak, sve lošiji odnos sa suprugom doprineo je da počne da se povlači u sebe. Nekoliko godina samovanja i bezbroj pokušaja da spase uzdrmanu ljubav još više su uništavali njeno emotivno i psihičko stanje.

Psihički problemi

Početkom 2006. doživela je nervni slom i nekoliko dana provela u bolnici. Mediji su tvrdili da uzrok hospitalizacije nije emotivna kriza i kraj njene najveće ljubavi, već lečenje od narkotika. Ipak, već u septembru iste godine Vitni je shvatila da je njeno srce prestalo da kuca u ritmu Bobijevog glasa, što je presudilo da podnese zahtev za razvod. U oktobru sud je okončao proces, a njihovu ćerku Kristinu dodelio je majci.

Nisam više mogla da podnesem pritiske, bilo mi je zaista teško. Od mene se uvek nešto očekivalo, a činjenica da se Bobi i ja više ne volimo samo je pogoršala moje stanje. Meni je on bio sve, posvetila sam ceo život samo njemu, a posle deset godina shvatila sam da to više nije obostrano”, izjavila je Vitni.

Taman kada su svi mislili da će njena zvezda ponovo zasijati onim istim žarom kao na početku karijere, Bobi je svojoj bivšoj supruzi zadao poslednji udarac.
Optužio ju je da je ona jedini krivac za njegovu emotivnu krizu i da zbog toga ne može da se posveti svom radu, uz zahtev da ga ona doživotno izdržava.

Pokušaj bivše ljubavi da je potpuno upropasti Vitni nije mogla da izdrži, pa je doživela novi nervni slom, uprkos tome što je sud odbio Bobijev zahtev. Kako bi pregurala još jednu tešku životnu fazu, započela je rad na svom albumu “I Look to You”, što joj je izuzetno prijalo, a za 2012. godinu bio je najavljen i njen veliki povratak na scenu. Međutim, sudbina je za nju imala potpuno drugačiji scenario.

Slične sudbine majke i ćerke

Policija Los Anđelesa saopštila je da je u subotu, 11. februara 2012. godine u 15.43 primila vest da je pevačica u lošem stanju i da su odmah intervenisali, ali je ekipa hitne pomoći proglasila njenu smrt već dvanaest minuta kasnije. Prvi izveštaji govorili su da nije bilo znakova ubistva, a u sobi hotela “Hilton” na Beverli Hilsu, u kome je odsela da bi prisustvovala dodeli nagrada Gremi, nađeno je šest bočica s tabletama, među kojima i jak antidepresiv “ksanaks”. Iako nisu pronašli drogu ili alkohol, policija veruje da je pevačica pila alkohol i lekove, što je kombinacija koja ju je uspavala u kadi, zbog čega se udavila.

Vitni Hjuston sahranjena je u rodnom Njuarku na groblju u Vestfildu, u državi Nju Džerzi, a komemoracija je održana u crkvi u kojoj je u detinjstvu pevala.
Tri godine kasnije, preminula je i njena ćerka, 26. jula 2015. u dvadeset drugoj godini, na sličan način kao majka, šest meseci nakon što je pod sumnjivim okolnostima pronađena bez svesti. Tokom hospitalizacije ustanovljeno je da su joj moždane funkcije gotovo zamrle, pa je prebačena u ustanovu za palijativnu negu, gde je porodica svakodnevno bila uz nju. Poslednje dane provela je u bolnici u Dulutu, u saveznoj državi Džordžiji. Dva dana pre nego što je pronađena u nesvesnom stanju, Kristina je na društvenim mrežama napisala:

Nedostaješ mi, mama. Svake sekunde volim te sve više”, napisala je Bobi Kristina, koja je igrom slučaja ili sudbine pronađena s licem ispod nivoa vode, u istom položaju kao i Vitni prilikom smrti.