Razmislite, na primjer, o maloj prerijskoj voluharici. To je vrsta glodara koja je – za razliku od 97 odsto ostalih životinjskih vrsta – istinski monogamna. Jednom kad se dve prerijske voluharice spoje, zajedno su do kraja života.
Ipak, to ne važi za sve voluharice. Njihov genetski blizak rođak, planinska voluharica, preferira mijenjanje partnera. Zbog velike razlike u navikama pri parenju, ove dvije bliske vrste bile su odličan subjekt za dekodiranje genetskih korena seksualne monogamije i nevjerstva.
HORMONI I POVEZIVANJE
Niz studija pokazuje da prerijske voluharice imaju više receptora u mozgu za hormon vazopresin, koji igra ključnu ulogu u povezivanju parova i locirani su u dijelu mozga koji je blizu “centra za nagrađivanje”. Zato kad se prerijske voluharice pare njihovi organizmi luče vazopresin koji uzrokuje “nagrađivanje” ovih glodara talasom prijatnih emocija koje učvršćuju njihovu vezu.
Sada se postavlja pitanje: da li neki od nas imaju mozak hormonski naštelovan kao kod prerijske voluharice i zato su monogamni, a neki kao kod planinske voluharice i zato vole da “švrljaju”?
GEN ZA PREVARE
Prava priča o korjenu nevjerstva i monogamnosti je daleko kompleksnija od toga da li samo imate “gen za prevaru”. Ljudsko seksualno ponašanje je proizvod bezbroj uticaja i interakcija, od početka veza sa našim partnerima do društvenih normi vezanih za seksualnost i, na kraju, genetske predispozicije.
– To objašnjava zašto se neki ljudi bude sa drugačijom motivacijom u tim područjima od ostalih – kaže Džastin Garsija, evolutivni biolog i istraživač Instituta Kinsi.
KOLIKI PROCENAT NEVERSTAVA “OTPADA” NA GENE
Uticaj ovih različitih motivacija je teško analizirati, ali studija australijskog istraživača Brendana Ciča iz 2014. nudi neke tragove. On je istražio seksualno ponašanje skoro 7.400 blizanaca i običnih braće i sestara u Finskoj i otkrio da je 9,8 odsto muškaraca i 6,4 odsto žena imalo više od jednog seksualnog partnera u prošloj godini. Ono što je, međutim, bilo fascinantno je što su parovi identičnih blizanaca – sa identičnim genomima – imali isti nivo nevjerstva, dok muški blizanci i obična braća i sestre – nisu!
To ukazuje na to da su varijacije u genima dovoljno moćne da utiču na seksualno ponašanje uprkos faktorima u okolini. Cič je, štaviše, izračunao da su naši geni odgovorni za oko 63 odsto nevjerstava kod muškaraca i 40 odsto kod žena.
DOPAMIN I RIZIČNO PONAŠANJE
Biolog Džastin Garsija sa Instituta Kinsi je sproveo studiju o uticaju receptora za dopamin na seksualna nevjerstva. Dugo se smatra da su ljudi sa slabim receptorima za dopamin podložniji riskantnim ponašanjima – drogama, alkoholu i kockanju – jer tako dobiju isti nalet dopamina koji prosječna osoba može da dobije jedući čokoladicu. Garsija je testirao 181 učesnika, od kojih su neki imali slabiju varijantu receptora za dopamin. Otkrio je da su ljudi sa tim receptorima 50 odsto podložniji seksualnom nevjerstvu. Kad je analizirao sve učesnike koji su bili nevjerni tokom studije, oni sa slabijim receptorima su bili daleko podložniji višestrukim prevarama.
IZVOR:srbijadanas.com
